Logo-Glas

NISU SVI UGLJENI HIDRATI ZLO: Ako na deklaraciji proizvoda pronađete ovaj sastojak, bolje ne kupujte

7. Aprila 2019.

Uprkos tome što su ugljeni hidrati “satanizovani”, istina je da su oni neophodni u našoj ishrani. Uvrežen je stav da su ugljeni hidrati “loši”, ali zapravo loše mogu da budu samo namirnice koje konzumiramo.

Kako bi konačno stali na put dilemi “jesti ili ne ugljene hidrate”, Blic Žena je porazgovarala sa nutricionistom, a ona je otkrila veoma važne podatke.

– Nema dobrih i loših ugljenih hidrata, ali je istina da su nam neki potrebni u manjim, a neki u većim količinama. Slično tome, kao što nema loših ugljenih hidrata, ima namirnica koje ih nose. Pritom mislim na industrijsku hranu i to slatkiše i grickalice bogate šećerima. Naime, šećer u keksu i šećer u jabuci mogu biti isti, i zato sam rekla da nema loših ugljenih hidrata. Ali, šećer u jabuci ide uz vitamine, minerale i dijetna vlakna (koja su takođe ugljeni hidrati), a šećera u keksu ne samo što ima mnogo više nego u voću, već ide uz veliku količinu zasićenih i trans masti. U tome je razlika – objašnjava dijetetičar-nutricionista Tanja Olajdžija.

Savremeni trendovi u ishrani uglavnom forsiraju ograničavanje ugljenih hidrata na veoma male ili čak i gotovo beznačajne količine, a nutricionista ističe da ovo može biti opravdano isključivo u slučaju kada je neko obolio od dijabetesa tipa 2 i insulinske rezistencije. Ipak, i tada treba imati na umu da je prije svega potrebno drastično smanjiti zastupljenost prostih šećera u ishrani.

– Istina je da je tendencija u nutricionizmu proteklih par godina smanjenje ugljenih hidrata i popularizacija raznih LC, LCHF, keto, paleo i sličnih dijeta, a sve iz razloga porasta oboljelih od dijabetesa tipa 2 i sve češće pojave insulinske rezistencije (što je uvod u dijabetes). Smanjenje unosa ugljenih hidrata jeste opravdano u ovim slučajevima, ali ono što treba srezati jesu prosti šećeri. To znači svaku vrstu industrijskih proizvoda koji sadrže saharozu, ali i maltozu (maltodekstroza), dekstrozu, fruktozu… a na prvom mjestu treba izbjegavati glukozno-fruktozni sirup – upozorava sagovornica.

Ugljeni hidrati, iako okarakterisani kao “zlo”, zapravo imaju i svoju dobru stranu i obavezan su dio svake balansirane, zdrave ishrane. No, naravno – treba voditi računa o tome kakve ugljenje hidrate biramo.

– Složene ugljene hidrate – skrob (kao glavni izvor energije) i vlakna želimo da zadržimo u svojoj ishrani, kako oni čine neizostavan dio pravilne, balansirane ishrane.  Namirnice koje se preporučuju kao dobar izvor ovih ugljenih hidrata jesu cijelo zrno žitarica i pseudožitarica (proso, heljda, ovas, spelta, kinoa, integralni pirinač…) i proizvodi izrađeni od njih. Najbolji izvor vlakana jesu svježe povrće i voće – kaže ova nutricionistkinja.

Ukoliko to već nije slučaj, a riješili ste da svoju ishranu obogatite voćem i povrćem, imajte na umu da je kora dragocjen izvor vlakana, pa je nemojte olako odstraniti, ali samo ako je plod koji konzumirate organskog porijekla.

– Ukoliko ste sigurni da nije hemijski tretirano, dobro ga je jesti sa korom kad god je to moguće, kako je kora najbogatija vlaknima, a i neposredno ispod nje nalazi se koncentracija vrijednih mikronutrijenata koje nerijetko skinemo ljuštenjem. Ako niste u mogućnosti da nabavite organske proizvode, onda je ljuštenje neophodno, ali neka odstranjeni sloj bude što je moguće tanji upravo da bismo sačuvali mineralne materije i hidrosolubilne vitamine kojima svježe voće i povrće obiluju – zaključuje Olajdžija.

(IZVOR: Srpskainfo)

Komentari

Komentariši

LAJKUJTE NAS

Aleksić Duborez



DJEVOJKA DANA

VIJESTI

MIX ZONA