Logo-Glas

Vaučeri obnavljaju domove u Srpskoj

7. Septembra 2014.

sanacija poplaveU Republici Srpskoj domaćinstva koja su pretrpjela štetu u poplavama užurbano popravljaju što se može.

Građevinski materijal i namještaj kupuju se vaučerima Fonda solidarnosti, koje je za prvu pomoć dala Vlada RS, prenosi RTS.

Na elektronskim platnim karticama, nazvanim “Obnova Srpske”, iznos je, u zavisnosti od štete, do pet hiljada konvertibilnih maraka. Njima može da se plate 64 vrste robe i usluga kompanija sa kojima su potpisani ugovori.

Dom Petrovića u Doboju vraća se u život. Ponovo su u stanu koji je u majskim poplavama bio potpuno pod vodom.

– Evo, već treću noć kako konačimo ovde. Zadovoljnija sam, mada nemam ni sudopere, nemam ništa. U paketima je sve, jedno po jedno kupujem, išla sam juče po drvenu kašiku, pošto treba da pravim boraniju. Nemaš, eto, moraš – kaže Gordana Petrović iz Doboja.

U strahu da bi majska katastrofa mogla da se ponovi, Petrovići su, umjesto parketa, pod izlepili pločicama. Tako je, kažu, kad sa drugog sprata gledaš kako voda ulazi u stan i sve uništava. Nedavna kiša i grad – nova su opomena.

– Neki nas maler ponovo tera. Krenula je kiša, a ovde je išlo kao rijeka. Srećom, stala je – priča Simo Petrović.

U traženju riješenja da se brzo pomogne poplavljenima, ali ne iz budžeta, pomoglo je formiranje Jedinstvenog registra štete, jedinog u regionu. Uloga vaučera solidarnosti uručenih građanima za obnovu kuća, važnija je, kažu, od iznosa na njima.

– Te platne kartice mogu da se koriste samo na teritoriji Republike Srpske. Mogu da se koriste samo u domaćim prodavnicama, fabrikama, dakle na taj način stimulišemo i domaću privredu. Važno je da tu spadaju sve vrste građevinskog materijala, najmeštaj, bijela tehnika, da se tim karticama mogu plaćati rate kredita, komunalne usluge, može se plaćati struja – kaže Željka Cvijanović, premijer Republike Srpske.

U poseban Fond solidarnosti slivaju se donacije, povoljni krediti, ali i doprinos od 1,5 odsto koji će zaposleni i poslodavci izdvajati godinu dana. To i dalje nije dovoljno da bi se nadoknadilo sve što je potrebno. Osjećaju to i u banjalučkom naselju Budžak, čiji naziv sada dobija smisao.

– Radovi su stopirani iz razloga što se nema više finansijskih sredstava – kaže Dragica Bajić, izbjeglica iz Drvara.

Dragica priča da je njena kuća uništena sto odsto, a da je sav iznos sa vaučera potrošila na obnavljanje. Kuća nije do kraja sanirana od poplava, i u njoj Dragica ne može da dočeka zimu.

Da se prezimi, radi se i u kući Jože Čermelja, najstarijeg domaćinstva u naselju, čija automehaničarska radionica više nije upotrebljiva. Ipak, nije mu to najteže.

– Najteže mi je palo što mi je auto od 12.000 maraka bio u poplavi, i moja harmonika koja košta 8-10 hiljada maraka. To mi je najteže palo, a sve drugo bude i prođe – ponavlja Jože Čermelj.

Proći će valjda i oblačno vreme, koje ne ide naruku poplavljenima.

Žitelji banjalučkog naselja Budžak kao i mnogi drugi u Republici Srpskoj ne raduju se kiši. Gotovo 58 odsto stanovništva trpi posljedice poplava. Šteta prelazi dvije milijarde konvertibilnih maraka. To je gotovo jednogodišnji budžet RS.

(IZVOR: Nezavisne)

Komentari

Komentariši

LAJKUJTE NAS

Aleksić Duborez



PROČITAJ VIC DANA

DJEVOJKA DANA